STARA TRIŠNJA

Svako misto ima svoga lera, svako selo ima čovika koji je po nečemu  različit od drugi. U našemu zaseoku stari Martin je po mnogo čemu odskaka od ostali ljudi. Jednostno je bija različit od ostali ljudi. Za nas dicu on je bija poseban i za njega smo imali poseban rešpekt, njega se obavezno pozdravljalo i slušala svaka njegova rič bez pogovora. Ljetne vrućine su vladale cilo lito sa pokojom olujom i nekoliko kapi kiše. Pod murvon se stariji svit priko sridnjavice podne odmara, sve do zaladice iza pet sati, kad bi se krenilo štogot radit. Mi dica smo imali svoje zadaće tokon dana, a priko sridnjavice podne igrali bi na baluna. Naši su nas stalno vikali i gonali da prikinemo, da iđemo u ladovinu da će nam naštetit sunce ali nismo previše obaduvali na to. Jedno poslinpRead More…