BITKA ZA ŽIVOT

Nekako je sve lakše dok imamo prostora i mogućnost za uzmicanja. Kada budemo stjerani u kut, tada više nemamo kud. Dolaze trenutci kada smo primorani pogledati stvarnosti u oči ma kako bolna bila. U proljeće 1999. godine, jednom teškom psihičkom rasulu, trenutcima kada više nije bilo ni slike ni tona, razgovor je bio kratak ili ga nije bilo, dolazim do svoje doktorice u vojarni „Prečko“. Na njen pokušaj da mi pomogne, pošto je pri samom pogledu bilo vidljivo da mi je prijeko potrebna psihološka pomoć, upućuje me na prvi pregled kod psihijatra što ja s gnušanjem odbijam. -Ne,ja nisam lud! Tu završava moja zagrebačka epizoda kazavši doktorici: – Meni je potrebno malo mira i tišine i ja ću biti onaj stari, otići ću na svoj kamen i bit ću dobro. No, Read More…