RIČ

    Sirena novoga fergusona oglasi dolazak. Škure zacviliše i pustiše svitlost u kuće. Malo selo u potkamešju oživi. -Triba znat stat, prikočit…-reka je Stipan.             Svi su klimali glavon, a odsutni pogledi govorili su da ga ni’ko ne doživljava. Bilo je to k’o da je reka “zdravlje je najvažnije”… Letile su riči zrakon k’o perje iz staroga kušina na komu triba prominit intimelu.             Prazne čaše raštrkale su se po kockastomu stolnjaku. Žamor seoske gostijone nije ometa prijatelje. Ante, Jozo, Nikola i Stipan sidili su, i napola zavaljeni u drvene stolce, pravili planove. Odluka je pala!  “Svi iđu u Njemačku! Imaju di i u koga… šta bi se više mislili…ovo ovde je puko živRead More…