Category Archive : PISMOM TE ZOVEM

ZVONA ZAZVONIŠE

Sjećanje na Hrvatske branitelje poginule u Domovinskom ratu.

 

ZVONA ZAZVONIŠE

 

Ratne bitke smo dobili
Lovorovim vjencem nas okitili
Zvona još jednom zazvoniše
Domovinu našu pozdraviše

Vraćamo se domu svom
Zadnji postroj je na trgu
Još jedan pozdrav domovini
Hrvatskom narodu i Gotovini

Sprijeda osmijeh, čizma blista
Za petama tuga, krv i blato
Rovove smo napustili
Drage prijatelje izgubili

Ostavljamo kaljužu i ćuke,
Osmjeh prijatelja u sebi smo ponijeli
Snove,  muku i  bolne rane
Sjećanje na braću i teške dane

Mnogi sinove dočekali nisu
Suzama  slobodu zalijevaju
U tišini sobe otkucaje sata broje
S krunicom u ruci Bogu se mole

Poklanjam Vam riječi ove
Život svoj domovini ste darovali
Ljubav i slobodu puku poklonili
Sa ponosom i tugom Vas se sjetim

 

Ovo su dani kada u mislima srcem i dušom “otplovimo”  našim prijateljima koji život svoj darovaše domovini Hrvatskoj. Ovo su dani kad se zemlja tresla, planinama je tutnjilo i grmilo, pripremala se silna Oluja.

Sjećanje na Hrvatske branitelje poginule u Domovinskom ratu.

 

PAUCI

Krenuše ponos da nam gaze
Kukavički da nas pregaze
28. travnja Četvrta stvorena je bila
Cetina i Zagora dadoše joj krila

Od Neretve do Ravni kotara
Prve udare bolno je primala
Vrlo brzo udarce je vraćala
Ponosno jugu koračala

Složno udaraju  Pauci su to
Ponosno i staro i mlado
Na Maslenici raširiše krila
Za slobodu doma se borila

Crna zima Pauke okovati je htjela
Za Dinaru je borba počela 
Olujno sa Dinare Četvrta je krenula
Zvonimiru kralju se u Kninu poklonila

Kad se na rivi Četvrta postrojila cila
Splitska riva složnija nikad nije bila

 

 

Časno ste nosili hrvatsku odoru i srce darovali svom narodu i svojoj Hrvatskoj.
Hvala vam.
Svjetlost vječnosti obasjavala staze svim Paucima koji su svoju ljubav nesebično darovali za  svoj dom i svoju domovinu Hrvatsku.
Ovim se na poseban način klanjam svim poginulim Paucima na čijem čelu je stajao i predvodio svoje Četvrtaše do posljednjeg trenutka  čovik koji  paukovu mrežu izgradi cilu.
ANDRIJA MATIJAŠ – PAUK
Hvala ti za život koji si darovao svom narodu i živote koje si spasio.

OTKUCAJI NOĆI

SLUŠAM OTKUCAJE NOĆI
ZVONIK PORUKU JAVLJA
BESANU NOĆ POZDRAVLJA

ŠETNICA ZADNJE PROLAZNIKE BROJI
IZ DALJINE DOPIRE ZVUK
JOŠ JEDAN PROLAZI CUG

MINUTE SPORO PROLAZE
VELIKA KAZALJKA  MALU GURA

[sociallocker id=”10126″]

NIKAKO SATE DA POGURA

DOK MISLI BILJEŽIM
IŠČEKUJEM ZORU
DA POKUCA NA PROZORU

TIŠINA SVUDA OKO MENE
ČEKAM I ISPRAĆAM NOĆ
KADA ĆE SAN NA OČI DOĆ

ZVONIK SATE TUPO BROJI
JOŠ JEDNA NOĆ PROLAZI
SVIĆE I ZORA NOVA DOLAZI

[/sociallocker]

 

Cetina

CETINA

Dok  Cetina  Trilju  teče,

tiho  nam  o  sebi  zbori.

Brzacima  svojim  žubori,

o  poljima  i  pritocima  govori.

 

Ispod  Dinare  poteče,

ravnicom  do  Peruće.

Poskakujuć  priko  kamenjara,

u  jezero  štiže,  malo  da  odmara.

 

Svilaja  i  Dinara  izvore  joj  daruju,

na  Panju  od  Cetine  se  opraštaju.

Pritoci  Cetini  snagu  daju,

Rumin  mali  I  Vojskava  hladna.

 

Most  na  Hanu  je  pričekuje,

Kosinac  je  grli,  Cetini  se  utiče.

Oranicama,  polju  i

plodnoj  crnici  se  primiče.

 

Oj  Cetino  hladna,

jutrom  polja  osvježavaš.

Žitarice  i  oranice  od

ljetnih  suša  spašavaš.

 

Tiho  poljem  dok  protiče,

Trilju  se  primiče.

Kamešnice  bogastvo  joj daruje 

Ovrlji,  Grabu  i  Rudi  se raduje.

 

Tekst :  Klarić Jozo – Klajo 

VJERNICI I NEVJERNICI

Lako li je drugom sudit
Svoju dobrotu uzdizat
Grjehe grešnom nabrajat

Moderno je doba pa i
vjernici postli su roba
Svak ih kupit proba

Nedostaje im  kvoruma
Kada odlučiti treba
Nevini su kao beba.

Druge da mogu suditi
Prozivati ih moraju
Grijehe da im nabrajaju

Kao morska dubina
Velika je vjera u
Toplim ljudskim očima

Zastani  i zapitaj se
Koliko si spreman zaroniti
U dubinama vjeru potražiti

POZDRAV MAJCI

Dobro jutro Majko,
stazu mi pokaži,
Dobro jutro Majko
s tobom jači smo od laži.

Dobro jutro Majko,
zoru moju budiš,
Dobro jutro Majko
ljubavlju me puniš.

FRANO ŠIPIĆ

Još jedna bitka, još jedan život, još jedan čovik koji se bori i čeka susret s prijateljima. Nakon jedinog razgovora duboko u noći iz mene su izišle riči. Istim putem smo išli a sreli smo se na kraju staze.

HVALA TI RATNIČE

Kaže Frano Šipić kad smo se pozdravili na predstavljanju knjige:
Reka san da ne mogu doć a isto san ti doša. Hvala ti što smo se sreli, srce je vuklo na naš kamen. Ćutija si da je vrime poć, kamen svoj vidit, sist isprid kuće, udahnit mir i tišinu, odbacit gorčinu i pozdravit svoje prijatelje, svoje Vrdrine, Trilj i još jedan put bacit pogled niz Cetinu.
Neka Bog bude nagrada za dolinu suza i patnje kroz koje si prolazija.
Hvala ti što si ljubija i volija svoj dom i svoju Hrvatsku.

JESEN

U krošnje kao tat se uvlači
Danima se prikrada
Lišće polako dok otpada

Na svako stablo
Novo odjelo navlači
Bojama ih svojim šara

Staze i šetnice
Zlatnim nitima krasi
Tiho parkovima dok prolazi

Stiže jesen rana
plodove nam zlatne nosi
ljepotu boja stazama pronosi

Oblaci sivi uskoro će stići
Kiše jesenje s vjetrom donjeti
Magle sive u posjet nam dozvati

                       Tekst:Klajo

BEZIMENI

Spomenik ratniku koji je sve prošao i od države križ dobio.
Ratnik koji je s Plitvica u rat krenija i do zadnjeg dana se borija. Ovo nije drvo života, ovo je Hrvatska sramota.

 

 

           BEZIMENI

Zgažen a opet ponosan
U blato bačem a opet čist
Krvariš a opet živiš
Ljubav tvoju veličaju
Klanjanju ti se
A iza leđa smiju ti se

Ponosno glavu digni
U oči čovjeka pogledaj
Ljubav mu svoju daj
Daruj im svoju tugu
Rane svoje im pokaži
Jače su od svake laži

Svoj križ nosiš
S njime se ponosiš
Zlobnicima dok prkosiš
Dok te pozivaju
Na gomile prikupljaju
Krivnju pojedinca zazivaju

Zbog jednog su spremni
Desetorici suditi
Ne pitajući se tko će izgubiti
Obraz im svoj okreni
Ponos im svoj pokaži
Jači je od njihovi laži

Budi ponosan
Na sve one teške dane
Ratne prohujale drame
Nikada te neće shvatiti
Na ljubav tvoja
Ljubavlju uzvratiti

 

 

SVOJU ZVJEZDU TRAŽIM

 

Pod zvjezdama istim smo rođeni
Svoju zvjezdu svatko prati
Nekom sija, nekom mrkli mrak
Nikako domu da se vrati

 

Kao jedno srce smo bili
Zadah smrtni zajedno osjetili
Ratne rane previjali
Mnogi ljubav svoju darovali

 

Ej domovino, ej ljubavi i gotovino
S gorčinom se prošlih dana sjetim
Zar smrt isti miris nema
Zar radost isti osmjeh ne daruje

 

Svoju zvjezdu ne vidimo
Nikako stazu da nađemo
Borili smo se za pravo i pravicu
Ne za kamate i glavnicu

 

 

DAN POBJEDE

PJESMOM U OLUJU

BITI PRVI

 

 

 

Snimka cijelog zaslona 30.7.2018. 90717.bmp

ZVIR IL NEMIR

 

Sunce zalazi, večer pada,                                                                                     u meni nemir vlada.                                                                                              Nemir u utrobi, nemir u duši,                                                                    toliko nemira da me guši,                                                                     

Dal je nemir ili  zvir?                                                                                          Dal  spava  zimski san?                                                                                       Ko zna možda sutra                                                                                     zaželi ukrasti mi dan.

Pada noć u krevetu mi je poć.                                                                      Ipak ostajem i čuvam stražu,                                                          neprijatelj nikad ne spava, kažu.                                                                    U sebi osjećam nemirnu gnjavažu

Zvir  i nemir  ulaze u tamnu noć.                                                              Tjelo u borbi i grču priča svoju priču.                                                    Noć je duga zoru dočekati triba,                                                                  da bi jutrom rješija se briga.

Zvir il nemir, koga više briga?                                                                 Ničija smo mi briga.                                                                              Strvinari brigu brinu.                                                                                     Zbog nas, dal potrošit kunu?

                                                                                           Klarić Jozo – Klajo

 

DAN DRŽAVNOSTI

Svima vama koji pratite moje strance, čitate i podržavate moj rad od srca  čestitam Dan državnosti. Tebi brate i sestro što zajedo rame uz rame bili smo poklanjam ovi nekoliko topli riči koje na poseban način osjećamo. Obiteljima poginuli i nestali u Domovinskom ratu, koje se vesele i tuguju u isti  trenutak još jednom mogu poručiti:

U mislima smo s Vama.

Hvala Vam.

 

Suce koje za me sja

 

Ima jedna mala koja slatko spava

Malo se mršti pa iz nje sve pršti

Mala dosada stalno pita što  sada

 

Kada moje sunce sja život nije monotonija

Skoči tamo drži vamo mira nikd dosta

Ni u krevetu  igra ne presta

 

Noć je duga, zoru nestrpljivo čekam

Sunce moje da dočekam, da me probudi

Da me ručicama kao latice cvijet zagrli

 

Poljubac i osmjeh mi poklanja

Toplinu svoju daruje

Srce moje da kuca mirnije

 

Osmijehom mi suze briše

S osmijehom njenim

Lakše se diše

 

Ta mala dosada

Toplinu i ljubav svoju

Daruje u izobilju

 

Svaki dan moje sunce sja

Toplinom svojom me puni

Ljubavlju me ispuni

 

Noć se spusta na počinak se sprema

Da bi zoru obasjalo

Novi dan probudilo

 

Sunce moje slatki sanak sniva

Ispod deke jutrom  poviri

Svojim osmijehom ponovno da me zagrli

,

STRATIŠTA HRVATSKOG NARODA

 

NA RASKRIŽJU ŽIVOTA

 

Kojim putem krenuti?
Koji pravac odabrati?
Čekati ili plakati?
PadamI li, il` se dižem?

Kaljuža oko mene,
krenuti ne mogu,
pustinja oko mene,
disati ne mogu…

Koliko sam padao,
koliko lutao,
jesam li se digao
pravom stazom krenuo?

 

 

 

 

Koliko još staze ima
iz kaljuže da izađem,
s dna da krenem,
život da pokremem?

Oko mene ljudi,
u pustinji svojoj
ni osmijeha…
ni ljubavi…

Čovječe, zaustavi se,
na trenutak stani,
pogledaj oko sebe
svoj mi osmijeh dadni !

Čovječe, zaustavi se,
na trenutak stani,
snage mi daj,
malo me poguraj!

POVEDI ME PUTEM

Slomiše mi krila
Tvoje ime zgaziše
Uzeše mi osmjeh
Uzeše mi sunce moje

Nemam mira ni volje
Otići do kuće tvoje
Život moj nije sapunica
Uzeše dio moga srca

Ma neka nema veze
Do tebe se ne dolazi preko veze
Dao si nam drvo ljubavi i života
Pokazao nam kako živjeti za života

Uzeše mi osmijeh,uzeše mi pogled
Ti me ljubi, ti me vodi
Moju ljubav iz obruča oslobodi
Snage mi daj, sotone me očuvaj

Povedi me putevima svojim 

 

 

KRIŽEVAČKI SUTON

 

SUTON

 

Najljepši  trenutak dana je to

Trenutak kada sunce odlazi na počinak,

kada se na obzoru sretnu dan i noć

kada sunce ljubi zemlju i želi joj laku noć

 

 

Trenutak kada ljubav dobiva moć

Kada ljubavnici svoje kolo vode

Mjesec im pute obasjava 

Pute im obasjava do ljubavne slobode

 

Tekst napisao:  Klarić jozo – Klajo

 

 

 

 

Knin – Hrvatski kraljevski grad

 

 

 

 

 

Kninu grade poklon tebi dajem 

U tebi srce moje kuca jače

Barjak ponosno gledam kako vijori

Na tvrđavi crven bijeli plavi 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

S vrhova Dinare te gledali 

Zagrljaju tvom se veselili 

U Oluji krenuli 

Suzu radosnicu pustili 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slobodi se veselimo

Budućnosti stremimo

Ljubav u grudima nosimo

Zlu srcem prkosimo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tebi Zvonimirov grade

ovu pjesmu pišem 

Za prijateljima svojim uzdišem

Život svoj su tebi poklonili

Djeci svojoj budućnost otvorili

ZAŠTO ŠUTIŠ NARODE MOJ

Pitam se zašto šuti narod moj

Zašto šuti moj profesor i doktor

radnik i seljak, ratnik i odvjetnik

Zašto šutiš mladosti naša radosti

 

Šutiš li jer se bojiš li odobravaš

Dal je šutnja zlato ili blato

Dal je kao strah u naše kosti ušla

Zašto šutiš narode moj

 

Kada ćeš se probuditi iz sna

i dignuti glavu ponosno

Shvatiti da si svoj na svome

Da je ovo tvoj dom i tvoja domovina

 

Kada ćeš slobodno govoriti

i veseliti se slobodi

Početi ljubiti sebe i narod svoj

Poštivati i veseliti se čovjeku i bratu

 

Zašto šutiš narode moj

Prepuštaš se da  te voda nosi

Čega se bojiš i tužno svojom zemljom hodiš

Zar nisu mnogi pali da bi u slobodi  uživali

 

                                                                                Tekst: Klarić Jozo – Klajo