GLAD OČIJU NEMA

DALMATINSKA ZAGORA

– Dobro je izašli smo iz zime, saće bit lakše – kaže Stipan dici.
– Kad se ugleda malo dana u vrtlu će zazelenit, mater će uparat malo divljega zelja, ima još raštike pa ćemo pomišat.

Slušaju dica i čekaju, ka ozeba sunca, kaće se naist.
Još uvik se sićaju Božića kad je na stolu bilo malo obilatije. Bila su četri blagoslovljena jaja, riza slanine i sa čeranja je mater skinila jedan komadić kaštradine, taman je svima dobro zamirisalo, sa kumpirima i raštikon.
Miriše još Božić, a poslin toga je bilo malo i mizerno. Koji grumen pure, lazanja slipljeni, malo mlika i raštike, sve pomalo štedeć da ima do prolića.
– Dobro je, ne radi se ništa pa se more lakše izdurat – reka bi ćaća dici.
Jedino bi devet ovaca tribalo istrat vanka, a ono malo diteline i trave u pojati mater je mišala je sa slamon, nebili za Žutovu doteklo. Sluša Mate ćaću, pa mu i spominjanje sunca nikako na tren zagrije drob, u kojemu cvili i odzvanja ko u rasušenoj bačvi. Ono malo pure poprskače, na koju bi mater trenila dvi kapi ulja, ko da se u drobu sakrilo za drugi dan, ne ositi se. Triba ić leć, a  Mate u sebi zapomaže:
– “GLADU, GLADU, JADAN TI SAN.”
Dok su molili Ružarje Mati je pala napamet Grgina koza, šta je danas krepala, pa su je zakopali u ogredan iznad kuća. Omililo se Mati, pa se u mislima uvatija pripremat vatru, za ispeć kozletinu na praljku. Pripremajuć kozletinu, Mate se zableušija, pa ga ćaća kori.
– Što ti je danas, koda si oša leć?
– Kad se moli unda moli, ne spava se.
-Ima noći pa spavaj.
Mate se na tren rasvisti i privati se molit. Šta je vrime više išlo, Mati je meso sve više u mislima mirisalo.
Kad su zgotovili Ružarje ćaća će Mati
– Eto sad aj leć, pa spavaj kolko ti drago.
– Šta ti je večeras bilo, kanda si se bunike naija – priupitam ga sestra Maša ispod glasa.
– Sitija san se Grgine krepane koze – Mate će sestri.

– Pa šta će ti krepalina, to je otrovno –  nato će mu sestra.
– Ma neka je, noćas kad ćaća i mater zaspu, otić ću u ogradu, otkopat kozu i najist se.
– Oćeš i ti ić?
– Bojin se, neću.
– Ako ćaća sazna, pribiće te.
– Ma šta se vas dvoje došapljavate, prikrstite se i ajte na spavanje – ukori i  mater.
Kreniše na tavan, svak u svoju postelju i legoše na slavnice uz šuštanje lepušine. Na tavanu se sve brzo umiri, san je polako dolazija na oči, samo Mati san nije dolazi ja na oči. Napet ki struna osluškiva je i čeka kad će čut ćaćino glasno hrkanje, da bude skroz siguran.
Osluškujuć Mate je zaboravija na glad. Prošla je debela ura kad je Mate odlučija da je sigurno krenit po kozu. Polako se izvlači iz postelje da se šta manje čuje lepušina iz slavnice. Bosonog uze robu pod ruku i oprezno krene, korak po korak, da nebi zaškripile daske na tavanu. U mraku napipa kvaku, polako otvara stari vrata, da oćete nebi zacvilile. Napokon se nađe vanka, u mrkloj noći i ladnoći.
Na brzinu naveuče robu i gumaše i kreni na komin uzet motiku i nož, šta je krijomice pripremija prija odlaska u postelju. Pomalo su se oči privikavale na mrak pa krene oputinom prema ogredi di su zakopali Grginu kozu. Za dvadesetak minuta dođe do mista di su je zakopali pa poče otkopavat kozu. Ubrzo dođe do koze, rukan napipa kozju nogu i poče nožom rizat nogu zajedno s kožom. Kad je odriza, na brzinu zatrpa kozu i veselo krene na komin di je ostalo još malo žere pa nabaci drva i puvaljikon pune da zapali vatru. Kad su plameni jezici osvitlili komin Mate stavi komad među noge i poče derat kožu. Sočne sline su potekle kad je stavija komad na žeru.  Ne sića se da je bilo pečena mesa u kući, pa je već sami miris bija ugoda. U polu mraku nije skida pogleda s mesa nestrpljivo čekajuć tren kad će počet gozba.
Nije pomišlja kako je koza krepala, samo je čeka tren kad će meso bit pečeno. Napokon je odlučija  da je gotovo s pečenjem.
Uzbuđenje je veliko, prvi komad pečenje zagriza i sokovi se mišaju s mesom. Zaboravlja na sve oko sebe, na sestru Mašu, na mirisa Božića i koštradine. Pripušta se se  gozbi kakvu njegov drob nije okusija otkad se rodija, ne promišja od čega je koza krepala.
Dok gušta pada mu napamet stari Jale i njegove riči kad je zna kazat:
Dica moja , kad si gladan i opanak bi poija.
-Glad očiju nema!

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.