GORČINA U SAMOĆI JEDNE NOĆI

PTSP

Neman slova kako da napišem, ne bi čovik virova

Al nekako kroz svu bol s kojon živin, reka bi dvornik u pismi, “Ka pas”
Nekako san doša do zida i izgledan ko netijak u Velom mistu

Kad je pita strikana: A di ću sad

Reka san u jednom tekstu da san na raskriju života i figurativno mogu pivat onu od Olivera

“Gladan žedan gasin sviću, ja dišpera san svitu”

Teško mi je dopustit luksuz i priznat ali mojoj Sandri ipak mogu  reć

Bože moj, Bože moj, ni puta, ni svitla ne vidin

Boli me duša, srce krvari, još uvik nas gaze, računaju pomoće nan da lakše umremo

Većina nas tuguje, nemamo više ni volje tražit, borit se

Evo danas mi javiše da je još jedan iz voda umra, u tišini koja kida srce i para tišinu

Svakog možeš kupit, samo je u pitanju kolika je cjena.

Danas nas je napustio

Blaž Jozić, Hrvatski branitelj, čovik kojeg niko nije mogao kupiti. Za njegovu ljubav prema Domovini nije bilo cjene.

Inženjerijski zadatak

Umra je mali čvik koji je volija, s kojim sam se borija sa snigon, buron ladnoćon. Danas mi javiše da će mi dat salu za promociju knjige koju neman na papiru, ma nije to njhova briga

Ma ništa poniću pet knjiga što mi osta i napravit performans

A neću tribat jer su mi počele ful blokade nogu

U Trilju na groblju su me okrićali ki spoenik

Jadna mater prvi put me vidila u takom izdanju

Triba ostat na nogn i izdržat

Još moje sunce grije, stra me da se ugasi

Teško je kad ostaneš na putu,  a tu san u krletki dva sa dva

Bija san u ministarstvo i naletija na jednu ženu iz kabineta ministra

Pit me, šta možemo učinit za vas, kakvi imate prolema

A ja ne mogu više ni pričat, ni govorit, riči zapinju

Nadavno san bija u Tvrtkovoj, kod neki ljudi, neću citirat Štulića

Čitavi moj put oni zavrte na dva lista papira, koje je to gaženje

Samo san se diga i reka da biće nisan lud

Jedino san ima problema izać kroz vrata jer mi je noga zapela za vrata

Izaša san i ima želju samo da me nema na ovoj zemlji

Sunce moje još grije

Moran ovu gorčinu izlivat iz sebe, jer će me spržit, izgoriću

Teško je ovo čitat i pročitat al kako san za svoju knjgu zna reć

Da se mogla i zvat DA TO SAN JA

Da ova smrsa od slova, da to san ja i nije mi lakše, al san odušija

Ništa više u životu od nikoga ne očekujen, jer ta očekivanja ubiju, to je otrov koji polagano, a sigurnu djeluje

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.