IGRE PRIJESTOLJA

Sastaše se dvojica pa se hvale, nemoš i više slušat ko više laže.
Na selu se za take zna kazat ušporko, a ja ću malo izokrenit po gracki i kazat:
Nebi i čovik sluša ni na wc školjki!
Oni nemaju konta, obraz im je tvrđi od opanka.
Kad komu sa strane dojadi digne buku i galamu jer mu je prikipilo. Oni ka iskusni lisci štogod mu nabace da umukne, ko pasu kost, on sritan ko dite na tuti kad mu kakica glatko klizi.
Vuk sit, a ovce na broju!
Ta bi priča ka i ona o Crvenkapici držala vodu da se radi o bajkama, ma ovod su ovce žive i bleje.
Ko je bija čoban, po naški pastir, zna kad i zašto ovce bleje.
Jopet ne bleje sve ovce uvik, digot Stipine digot Matine, zavisi čije su na pašu iz tora puštene.
Sve šta ispriča govorin po sićanju kad san ka mali iša za ovcan po kamenjaru.
Ima nika uzrečica iz naroda i moran je kazat:
Mater i ćaća me radili između bušaka pa san naučija štogot čitat između redaka!
Dosta je bilo o selu i poljoprivredi, vala Bogu odavna krava nema, pa nevistan svekrive više i ne smrde na blago i galebinu. Sad možemo komotno skoro svako selo proglasit gradon.
Krenja svit živit po gracki pa kad je dobro ogladnja u gradu puka mu film i krenija priko grane, najist se i obuć ko čovik.
Sad su došli na tapet nesritnji političari, ka da su oni za sve krivi, šta je Stipe oša u Irsku i Mate izbija boračku. Marko kuka kako ovo ništa nije dobro, kaka je u njegova vrimena bilo sve ka po lojiu.
Pivalo se arčilo i bančilo, bilo je kruva i igara.
E moj Marko da je bilo sve tako ni Nato nas nebi otra u nesritnji rat, nit bi kap krvi potekla
Kućeš sad ovce protrat?
Ima čobana i pastira s dugogodišnjn iskustvon pa znaju prikonekoliko stranputica. Nemoš zagradit sve stramputice, koliko i napraviše dok su čuvali ovce, a ovce ko ovce, kad in baciš malo soli ne bleje već se bore za svaki kristalić soli.
Sve je to lipo, nego kako ćemo mi dalje kad još uvik ima nerazmršeni stvari, niki kažu:
Davno je rat proša okrenmo se budućnosti!
Kako se okrenit budućnosti kad neki nemaju budućnost, neki je ne vide i jopet su pulitičri krivi za sve.
Ma nije ni njima lako, jer uz sva čuda današnje tehnologije dobiju i 3d oćale, ka biće učinkovitiji. Danas živimo uz onu američku:
Time is money!
Moraju bit svakin danon sve brži i brži, skoro ka supermeni. Zato mi je sad jasno zašto se sve ulice blokiraju da bi oni mogli umalo i ukratko sa erodroa domoć se dvora, malo skvasit grlo i krenit još brže i žešće.
Nije ni njima lako, svaki dan in se siti niko matere i ćaće i sve moguće rodbine koja se lađaka po kancelarijan. Ma kako got se okrenili i privrnili oni se dočekaju ko mačka na noge.
More li se ikako drugovačije, da nan svma bolje bude. More bit da bi moglo samo šta napravit, koga prominit?

Eno nesrtnji moj Ajduk dosad promnija sto i jednoga trenera, a prešidentu je katriga u loži blzu izlaza pa kad zgusti i sam izleti vanka.Možda ko ima pravu ricetu pa je krije.
Dosta je toga da Mate krade pa kad ga Stipe uvati i pita zašta krade ovi mu kaše:
De privti vriću da je napunim pa će bit zate i zame.
Ljudi moji prošlo je vrime čobana i pastira, doša je 21 vik i AJTI tehnologije. Sad i stara baba zna kad joj mobitel nešta zakašlje da mu triba naštimat postavke pa kaže unuku:
– De diko babina popravi mi postavke nešto mi je ošlo ukrivo!
Šta oće reć da svi moramo na servis i poštimat svoje postavke. Srića baba još nije načula da mobitel moš vratit na tvorničke postavke. Biće belaja kad baba i to dozna.
Možda za prvu ruku, dok baba za to ne sazna, napravimo peticiju sa pitanjen:
Ko je za to da se ukinu službena auta i uvedu službene bicikle?

Kad bi se vozija biciklon kroz kvartove ti bi političaar štogot i vidija i dikot bi ožednija pa bi u koga zapitai čašu vode. Eto ti odma debele uštede, ne bi ni kampanje triblo radt, sa svin bi bija dobro upoznat. Sa Stipinom ogradon koja se godinan nakrivila i bakicu bi zamjetia svaki dan na istom mistu pa bi mu možda palo na pamet da bi joj bilo bolje i humanije da ima di otić u dom.
Bila bi zbrinuta, niko bi brinija za nju, jer sin i ćer je izvedu vanka prija posa i kad dođu s posla vrate je u kuću. Možda bi mu palo na pamet da je ta bakica u nekoj firmi radila, pa bi pridložija da firme od svoje dobiti, koju in je bakica i mnogi drugi donosila, izdvajajau za grdnju humani domova. Mista di će svoju starodt uživat, a ne ćekat kaće doć sudnji dan.
Ima bi kazat još koju ma san izaša iz bušaka na zaravan.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.