IZGUBLJENI RAT

Krenuvši na put nakon dugih 20 godina jedna ljuta baba mi je odbrusila  šta si sad doša di si bija dosad

Naravno kao i mnogo puta do sad nisam taj zid ljudske bešćutnosti mogo preskočiti ni zaobići

Trebalo je ponovno prikupit odvažnost i odlučnost ii ponovno pokucati na ista vrata treći put

I krenuo sam mnogo j e to g utjecalo na ponovni pokušaj traženja  pomoći

I uspio sam  bio sam sretan ko malo dijete što neću biti više sam imat ću pomoć u toj borbi

Kao  što i priliči kada bilo gdje pristupiš  dobiješ svoju iskaznicu i svoj broj

Ja kao i mnogi uvedeni smo u arhivu pod brojem f 41

Utom ambijentu sam se oslobodio mnogi stvari koje su me stiskale i pritiskale ali nikako se nisam   oslobodio noći i mraka

Tu ostajem u borbi sam  i nosim se ko i mnogi s traumama gorčinom ranama i sve to nosi svoje

Ipak u tom nisam sam pa ta pucanja u noći nekako amortiziram dosta muke al  uspijevam imam potporu

Dug je to put i ma koliko pomoć dobro dođe ipak  nosi svoje crpi energiju maksimalno.podnoseći zahtjev za priznavanje nekakvog stanja u kojem se nalazim i s kojim se borim prikriveno i javno izgubio sam iz vida onaj isti hladni zid kojeg nisam mogao preskočiti a pred njim se nađoh na prvom ročištu utvrđivanja nastale štete

No to nije nikakvo stvarno utvrđivanje već letimičan i površan pogled stručne osobe i pitanje koje glasi

Recite mi ukratko šta vas muči

Tu već upadam  u problem jer se ponovno javlja sva silina emocija koje ključaju unutar  a koje me blokiraju da suvislo povežem dvije rečenice a kamoli da sažmem problematiku s kojom es 20-tak godina  borim

Nailazi drugi krug procjene štete i još jednom moj život i moj mrak mi se vrti pred očima u obliku dva tri papira i nasuprot mene hladni ljudski zid

Nalazim se u velikom problemu jer iako sam tu pred ljudima ne žele ni pokušati saslušati bilo  što a na takvu reakciju u meni nastupa sveopća blokada koja se izazvana  može vidjeti pošto ne mogu više izgovoriti ni riječi nastupa grč u cijelom tijelui  imao sam   veliki problem izići kroz vrata jer mi je moja desnica zapela za vrata

 Napuštam taj aparat ljudske bešćutnosti s emocijama koje ne želim ni izreći samo mogu kazati da je osjećaj i gorčina poraza velika i definitivna

Zapažanjestručnog tima mog trenutnog stanja u kojem sam se nalazio koliko je njihov pogled mogao primjetiti.

OTEŽANOG KONTAKTA, SKANDIRANOG GOVORA, PSIHO MOTORNO USPOREN, TREMOROZAN, NEGATIVISTIČAN, NEZADOVOLJAN OBRAZLOŽENJEM I ARGUMENTACIJOM POVJERENSTVA, NAPUŠTA AMBULANTU TIJEKOM PREGLEDA

Šta na kraju kazati već da mi je broj pod kojim me vode promijenjen vjerojarno poruka da ja nemam šta tražit pošto nisam Klarić jozo koji je ratovao

Nastala je trajna promjena ličnosti koju vode pod drugim brojem 62

valjda sam sad samo KLAJO

Malo crnog humora neće škoditi da pokušam spratii svu gorčinu koja se nataložila u meni

I moja pismica koja je istekla iz mene u jednoj  mrkloj noći

ZVIR IL NEMIR

Sunce zalazi, večer pada,                                                                                     u meni nemir vlada.                                                                                              Nemir u utrobi, nemir u duši,                                                                    toliko nemira da me guši,                                                                     

Dal je nemir ili  zvir?                                                                                          Dal  spava  zimski san?                                                                                       Ko zna možda sutra                                                                                     zaželi ukrasti mi dan.

Pada noć u krevetu mi je poć.                                                                      Ipak ostajem i čuvam stražu,                                                          neprijatelj nikad ne spava, kažu.                                                                    U sebi osjećam nemirnu gnjavažu

Zvir  i nemir  ulaze u tamnu noć.                                                              Tjelo u borbi i grču priča svoju priču.                                                    Noć je duga zoru dočekati triba,                                                                  da bi jutrom rješija se briga.

Zvir il nemir, koga više briga?                                                                 Ničija smo mi briga.                                                                              Strvinari brigu brinu.                                                                                     Zbog nas, dal potrošit kunu?

                                                                                           Klarić Jozo – Klajo

Oglasi

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.