Neda Maša nase

PRIČE IZ DAVNINE

Za zemana se znalo, ko je muško, ko žensko, ko je glava kuće, a ko čeka da mu se naredi. Sve se znalo, ma jopet je bilo dosta kruto, digot i pritvrdo. Slušalo se, nije bilo rasprave, zakon je tribalo poštivat, ćaća je bija glava kuće. Nije bilo nikakva izbora, muči i ne pričaj ako te se ne pita. Niko nije ni pomišlja da radi šta ga je volja. Bila je poneka iznimka, pustij mozak na pašu pa ti ćaća pričaj. Taku iznimku Markiša dobi u srid noći. Jale njegov sin i ekipa jedne večeri počeše kovat plan kako će Jakov umaknit Mašu. Sve se odigralo na brzinu bez plana i programa, a kad je Maša jutron osvanila u krevetu s Jalon nije bilo više popravnog, manistra je skuvana. To je bija nepisani zakon, ma je važija ka i svi pisani zakoni i nije bilo likarije koja bi to mogla izličit. Jale se napija i priko noći priveja Mašu, ludo mlado uvik su stari znali reć. Sad ti ćaća pivaj borbene, jerbon kad se rađa po noći događa svašta se nakrivo zna naparvit i nevidit. Jale te noći nije moga vidit da Maša neće u brazdu, nije ka i svaka cura dobra i krejana. Neće da sluša nego goni po svomu, ne sluša ni Jalu, ni Markišu. Niko joj nemore stat u kraj pa ni svi zakoni koje Markiša napisa, ako je tribalo i škurijon i branit. Pivci prvi zapivaše o svetom Ivanu svitnjaku a muškići kreniše u košnju ozime šenice. Žene i dica počeše prikupljat žito i vezat u snope dok je vlage i rose da ne otpane puno klasa. Sve se radi bez velike priče, užurbano da se za lada natovari na kar i pritra na guvno. Oko deset sati već ga razbaciše po guvnu da ga zvizdan prožeže. U najveću žegu utraše konje privezaše za stožinu i počeše krug po krug s konjima vršidbu podbacujuć sa strana žito konjima pod noge. Triba utrat litinu u ambar što prija da se nebi sperilo i ka grom iz vedra neba došlo nevrime. Zvizdan prži znojna lica, roba je natopljena znojem, prilipila se za tilo, ali nikomu ne pada napamet odmorit, samo Maša uvik nešto prigovara. Konji prvezani za stožinu gaze šenicu a žene podbacuju pod popita. Markiša sa šćapon nadgleda i budno pazi da se svako zrno šenice obrše. Nakon što konji ugaziše dobro kreniše svi s vilama pritresat i razdvajat slamu o d zrna šence pa nakon 20 tak minuta utraše ponovo konje u vršidbu. Poslin drugoga pritresanja slamu izbaciše sa guvna a sama šenica i pliva ostaku na gunmu. Velike su vrućine pa su donilo sić vode iz bunara i kad ko ožedni gasi žeđ i žegu. Nema vele odmora Markiša drži čvrsto uzde i zapovida. Počeše prikupljat šenicu na srid gumna za izvijat žito. Svi se privatiše ratila, ko lopate, ko grabalje, ko metle samo Markiša s šćapon kruži i svako malo razbacuje sa sridine. Svi muće niko ne vidi razloga zašto ćaća radi naopako ali niko ne pomišlja priupitat šta radi i zašto to radi . Prikupljaju i muče al nikako zgotovit. Zbunjeni i pognuti glava rade već umorni i gladni, znoj je natopija dobro robu al nemogu prikupit žito. Markiša im stalno razbacuje i mrsi planove. Nepomišlja niko pitat samo nastavljaju dalje svak sa svojin ratilon. Maša ka i uvik, van brazed, ne more više trpit pa priupita svekra: -Ćaća šta ti to radiš? Markiša ne govoi ništa nego nastavlja sa svojm poslon, ali Maša ne misli šutit i popuštit pa ponovo priupita : -Ma ćaća zašto to radiš? –Nećemo nikako zgotovit. -Mi svi skupljamo a ti stalno razacuješ. Na to će njoj Markiša ozbiljnin glason: -E moja nevista, lipo ti mene pitaš, pa ću ti lipo i odgovotit. -Svi rade i dalje ne staju samo napeto isčekuju ćaćne riči i šta je sa svojn razbacivanjen naumija. -Vidiš nevista koliko vas je i nikako prikopit žito -Pa zato te i pitan – nato će Maša. -E sad vidiš kako mi svi u kući radimo, prikupljamo a ti neradiš kako triba već ko ija sa žiton rasiplješ po kući a ne rikupljš. – Otkad dođe u našu kuću mi nikako naprid nikako skopit i namirit koliko nas got ima šta ti sama razbacuješ. Maša sage glavu i privati se metle, bez riči i daljni pitanja a Markiša side u ladovinu uze bukaru i otpi gutljaj vina. Nakon toga brzo prikupiše žito i počeše provijavat.