KLIMAVCI ILI ŽILAVCI

Poštovani hrvatski branitelji evo još malo razmišljanja. Mnogi šute, poneki se javljaju sličicama, već ispisanim karticama i kroz sve se provlači jedan strah od nove kolonizacije naše Hrvatske. Konstantno negativa, a zašto? Zato što smo sitni i mali? Konstantno ista priča o tome kako će nas veliki kupiti, popapati i kako smo samo sluge veliki gospodara.
Jeli stvarno tako ili ima nekakva nada i za nas?
Ima ona stara poslovica da siromah bogatašu može samo napet roge dok drži ruku u džepu.
– A šta san ti reka? – mnogi će na tu starinsku pamet.
Jeste, dobro rekoste, samo zaboraviste onu da su iako u džepu ipak roge napinjali. Prkos i inat je ponekad stao u jedan džep, al je postojao.
E pa nama je taj prkos i inat vjerojatno ispao tijekom rata iz džepa pa nam osta samo sitna duša i zečje srce.
Trošimo energiju na Istambule i ostale gradove, a nažalost naša omladina tu pored nas zuji bez kompasa, bez roditeljskog autoriteta i nisu ni najmanje krivi već roditelji.
Sve deklaracije i svi Istambuli su samo posljedica, dok je uzrok u nama i našem malodušju, u gardu koji je nesta sa zadnjim pucnjem.
Možemo se nalaziti u bilo kakvoj tvorevini, zvala se ona danas Eu, jučer Yu,  svugdi će nam se loše pisati do trenutka kada ćemo imati svi skupa jedan stav i političku volju jasno izraženu.
Tada će nas početi uvažavati kao partnera i nekog tko zna što je i što želi.
Nitko nam tada neće prodavati muda za bubreg.

FacebookTwitterEmail

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.