MOJ GALEBE

MISLI

“E finila je i ova štorija o života, mora se poć leć!“

Naš galeb je svoje otpiva i poša je leć, ma samo je umorno tilo reklo da ne more više a njegov duh će ranit i gasit žeđ za lipin stihovima još mnogin generacijan. Pisma ne umire nikad pa ni naš Oliver neće nikad umrit.  Živiće on u pismi svojoj i ostaće zapisan zlatnin slovin u knjigu o života u njegovoj Vela luci, Korčuli,  Splitu i njegovoj Dalmaciji.

Ma se njegov glas i dalje čuja i bila mu je tisna Dalmacija, živiće on u venama hrvatskog naroda i svi ljudi koji su diljen svita svoje ljubavne jade i pobjede iskazivali kroz pismu i njegove stihove.

Bija si velik a bija si tako mali, a more bit zato šta si bija spor ka pas.

Cilega života moje tilo pivaće pisme tvoje, gledat stine tvoje i na lažini suvoj ležat, u visine gledat i slušat tebe kako kličeš moj galebe.

Niveska Juraga – Kovačev, spisateljica i pjesnikinja, je svoje suze izlila na papir i stihom pozdravila tvoj let u visine.

 

IMG-20180729-WA0000 (1)