MOJA CETINA

PISMOM TE ZOVEM

Pogledom tražim Cetinu moju  

Nema je, u jezeru se skrila

Nekad silna rijeka je bila

Hladna i bistra svakom je godila

 

Nemirna i divlja  

Hukom i brzacima je mamila

U kanjon da se spustimo

Hladnom vodom žeđ ugasimo

 

S kamenjarom i sedrama se borila

Žestoko se pjenila, o sedre odbijala

Potom bi se primirila 

Hukom i zelenilom svojim se ponosila

 

Uz Cetinu sam rastao

Strminama i liticama prkosio

U djetinjstvu radost mi je bila

Život moj je obilježila

 

Sad, sad je u mislima tražim

Huk u daljini osluškujem

Pogledom granje milujem

Granje što iz jezera izviruje

 

J.K.Klajo

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.