ODOŠE MOJA JAJA

MALE I VELIKE PRIČE Objave

Naš čovik je uvik bija na putu, kako bi reka stari svit, ko sveti Nikola putnik, odlazija je na sve strane svita. Bilo je i kraći relacija, kada je krenila poslinratna priča o boljem životu, pola Zagore je krenilo put Splita. 60-ti se krenilo u Njemačku po „orliće“.
Sve skupa išlo se za koru kruva svugdi jer  kamenjar i šaka škrte i suve zemlje nije ostavljalo previše kombinacija. Kad bi se nediljon sa sela svit vraća “svojoj novoj kući” bile su pune ruke torba, a u njima svega pomalo .Trobe se nosilo, to je bija zaštitni znak Vlaja kad bi se vraćali sa sela. Danas se još uvik nose torbe a selo daje obilato, šakon i kapoan, seljak je uvik bija široke ruke i velika srca.
Radilo se  terenski  i u  Zagrebu.
Marko i Luka su krenili iz iz istoga sela u Zagreb i radili na baušteli pa bi vikendom znali skočit kući u Zagoru na balote i zapivat uz gradele.  Pisma i balote fale pa je zato otić kući priko vikenda bilo pod normalno. Domaća spiza i kruva ispod peke to je nakon kruva iz dućana posebni gušt. Vraćali bi se za Zagreb nediljon uvečer i drito iz autobusa išli na posa, na bauštelu . Kad bi završili posa dokopali bi se sobe i odmarali poslin napornoga vikenda.
Jedne nedilje Luka je mora ostat na poslu a Marko je krenija sam kući. Ni prvi ni zadnji put, zavisilo je sve od posla, ko bi bija potribniji na poslu mora bi ostat. Nakon balota i domaće spize Marko krene uvečer autobusom za Zagreb. Mater ka mater, brigu brine da ima šta poist i popit kad dođe s puta u stan pa mu pripremila malo zeleni, pancete, duzinu jaja i demejanu vina. Posebno je čuva i pazija na jaja jer kupovna jaja se ne mogu nikako nosit s  domaćin. Jaja moraju ostat živa, triba i čuvat ka oči u glavi.Tako je Marko i radija, sve drugo je metija u bunker autobusa a jaja ponija sa sebon u rusaku da budu na sigurno. Putujuć Marko ranon zoron dolazi na kolodvor, onako polu  drven i kreće na tramvaj. Dolazi na gradilište, svoju prtljagu posprema u ormarić, jaja su stigla neokrznuta. Triba se razgibat i odradit dnevnicu pa poslin toga na odmaranje od vikenda. Stanuju zajedno pa i dile ono šta bi donili od kuće, ko šta su dilili i obaveze  u stanu od čišćenja do kuvanja koje se svodilo na spremanje jednostavniji jela, pomfrit i jaja naoko, spremanje juve i lešade. Luka je osta odradit još neki posa pa Marko krene s radanim kolegom, s kojim će do stana autom. Pošto nosi svega i svačega to mu dođe ki naručeno a Luka će kad odradi doć tramvajem. Nakon pola sata Luka je svoje zgotovija pa krene na tramvaj. Zagrijalo je, nije baš lako, tiba uzgurat uz Vinogadsku na vri do stana. Ipak šta  se mora nije teško,  auto tabanići su zakon kad nema drugoga  pogona. Umoran i isciđen od jakoga sunca po kojemu je čitavi dan radija dokopa se stana. Dolaskom prid stan vidi parkirano auto i zaljuči da su ova dvojica  još uvik u stanu. Penjući se na kat čuje glasnu raspravu  o rješavanju nekakva kvara na autu . Otvarajuć vrata ulazi u kužinu, stol je takorekuć na vratima, a na podu rusak koji je dolaskom Marko onako bez previše razmišljanja ostavija i zaboravija na njega. Luki pada pogled na ruksak koji je Marko ostavija na podu.  U tom trenutku reagira bez previše razmišljanja na posljedice, udara nogom u rusak ko u balun. Marko ostaje zatečen Lukinon reakcijon, vata se rukama za glavu , ne virujući svojim očima, tužno uspije progovorit :
-Odoše moja jaja!
-Kakva jaja? –  pita ga Luka.  Sad već svaća da je nešto debelo ošlo u krivo.
-Mater mi spremila jaja i čuva san i čitavin puten da se ne razbiju.
-Kad san i donija u stan ti i razbi.
Sad i Luka osta bez teksta
Brže bolje prilaze do rusaka i zajedno prigledavaju da vide šta se da spasit, jel koje jaje ostalo živo.
Prvi pogled ne daje neku nadu, u rusaku bućkuriš, jedno jaje ostalo živo i jedno napuklo.
Nešto se ipak da spasit, dva jaja i od razbujeni nakon prikupljanja spremaju jaja s pancetom. Uz čašu vina pojidoše jaja na bućkuriš a nakon toga kreniše se odmarat, još uvik uzdišuć za „nastradalima“  .