OTKOS TRAVE U SUBOTU

MALE I VELIKE PRIČE
Svako se sića djetinjstva i to je vrime nekako posebno. Neko se siti i naj sitniji detalja i igara, ali svak se siti bezbrižnosti s kojom smo se ustajali i do sumraka igrali. Kada prođe djetinje doba sustigne nas mladost i radost koju nose ti dani. Prve ljubavi i ludosti koji ima na pretek svako se rado sića. Nestrpljivo smo čekali svaki vikend i izlazak, trenutke kad bi srce jače kucalo, kad bi se lakše disalo.
Mladost je sa sobom nosila i obaveza koje nije bilo moguće izbjeći. Proljetni dani su bili ispunjeni radovima na polju koji su nekako nailazili i vezali se jedni na druge, činilo se da nema kraja ni početka. Iz dana u dan se kosila i sakupljala trava, loza je svako jutro dozivala i tražila svoje vrime, kumpire je tribalo okopat i zagrnit u vrtovima.
Zvizdan je pržija a poslovi čekali da ih odradimo iz dana u dan. Jedne subote poslin podne kaže meni mater:
Moraš otić do rodijaka Mate, da mu pokosiš travu u polju pri Cetini, nekih dvi tisuće kvadrata površine.
Subota je pa se požuri da bi pokosija prije zalaska sunca.
Nema telefona pa odlazim do Mate da mi pokaže mi di se nalazi trava. Sida Mate u golfa i krenemo u polje . Parcela mi je od prije bila poznata ali ipak nisam siguran pošto je mejaše u visokoj travi bilo teško nać pa se kosi odoka. Žega je popustila pa je nekako lakše disati i raditi. Skoro će šest sati i nema problema jer mi je potribno nekih sat vrimena najviše za pokosit. Mate zapali cigaru i uđe u ladovinu ispod drina a ja počnem kosit. Koseć borim se sa otkosima velike trave koja baš i neće da sluša, na nekim djelovima di je polegla. Neman sata pa mi je sunce neki orjentir i praksa koliko je potribno vrimena za pokosit dvi tisuće kvadrata. Kosim već više od sat vrimena, ali Mate ne izlazi iz ladovine samo cigaru za cigarom pripaljuje. Već je sunce na zalasku, ima dva prsta do zlaska, kad sam upita Matu:
– Koliko Mate to imaš trave?
– Ja već skoro duplo pokosija.
Na to će meni Mate:
Samo ti kosi..
Pa meni mater reče da iman kod tebe pokosit neki dvi tisuće kvadrata.
Je iman ja dvi tisuće – kaže Mate
Samo ja nisan kosija desetak godina i uvik je neko drugi kosijaiz sela.
Sad ću ja lipo pokosit sve i namirit sve ove godine.
Gledan ga i slušan i kontan u šta san upa. Moran nastavit kosit jer kad san počeja moran i zgotovit. Šta je tu je, pa nema veze što je i subota navečer. Da sad prikinen bila bi škandala i ko bi materi moga objasnit da je Mate pomanita i odlučija pokosit po polja. Subota navečer i izlazaku grad se odgađa do idućega vikenda. Bitno da je Mata svoje dugove namirija.