RECI ZDRAVO DRUŽE

Objave

Ratne 40-te godine su ostale iza, a poraće se skupilo ka suva šljiva u Zagori, teška vrimena su bila. Za zrno prosa se triblo oznojit i niko nije pita pošto je, bitnije je bilo da postoji. Puno je gladni usta bilo za kominon, ka tići zivaju i molećivo pogledavaju mater i ćaću. Sve je ostalo na pogledima, jer se znalo čija je prva i zadnja. Znala su dica da u ambaru žita nema, a napolju crna zima strašne zube ima, da ništa po vrtlima nema. 

Iša je ćaća u Split radit, a mater je kući ostala na dicu pazit i priranit s ono malo mrvica šta bi po kući našla. Triblo je u Trilj zoron uranit nebil se štruca kruva uvatila.

Iz svake kuće bi kogot poša i na noge zoron prid pekaru u red je tribalo stat i turtu čekat. Bila je glad velika pa bi gužva bila bez reda i pravila. Stariji su bili jači, za manje i sitnije bi ostalo malo i ništa. Bili su to crni dani u Zagori, pa kad se selon pročulo da će Amerika pomoć, da će Truman iti jaja poslat, narodu je srcu toplije bilo. Računali su da će velika Amerika naranit gladna usta.

Glavar sela je reka da če kroz koji dan doć brašno i važol i da budu spremne kad nanje dođe red.

  • Tribaće zoron uranit i krenit u Grijovića kuću – reče Gujina.

  • Kad tamo dođete tribate pozdravit sa našin partizanskim pozdravon.

  • Zdravo druže!

Žene se pogledaše, okreniše i počnu jadat jedna drugoj kako ne znaju kazat Zdravo, odkad za sebe znaju uvik su pozdravljale Valjen Isus! I nije in lako dogovorit se koja će uć prva i pozdavit druga.

Za dva dana stiže glavar i javi in da su sutra na redu za brašno. 

Zdravo druže, morate reć – opominje i Gujina.

Brašnu se vesele, al kad se site da triba pozdravit, lice in se smrkne. Prvi pivci zapivaše kad Zorka, Đula i Pera iz zaseoka kreniše s krunicon u ruci. Kako su krenile prema Trilju stanu se dogovarat koja će najlakše reć zdravo, al do dogovora nikako da dođe.

Kako su se približavale Trilju tako je stra vlada i nijedna nije bila sigurna da će uspit reć.

Kad dođoše do Grijovića kuće nasta zbunjeno komešanje. Iz magacina izađe skladištar, a Đula nekako osta isturena isprid Pere i Zorke i u trenu pozdravi skladištara.

  • Valjen Isus

  • Vi dvi dođite, dobićete brašno – nato će skladištar.

  • Tebi neka se Isus valja i dalje, on će tebi brašno dat.

Đula mu ljutito reče da ona ne zna reć Zdravo i da nije zato kriva.

  • Meni će moj Isus dat brašna i blagoslova.

Pera i Zorka uto izađoše s brašnom šta dobiše i sve tri kući kreniše.

Nelagoda je kratko vladala zbog pakosti kojom je skladištar kaznija Đulu.

Izašavši iz Trilja brašno su na tri dila podilile, te zadovoljno kući kreniše. 

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.