RERO MOJA RERALA TE NEBI, DA SE NISAN RODILA U TEBI!

 

 

 

Večer ženske pisme u Vrpolju je prigoda da se čuje glas žena Zagore. Nekoć je pisma bila normalno stanje, di je pisma bila likarija za dušu. Pivalo se i natjecalo  bez festivala i nagrada. Dan nije prolazija bez pisme, pivalo se i uvježbavalo, veselilo se pismi. To su bile svakodnevne pripreme, pivalo se dok se čuvalo blago, dok bi se sastali pridvečer nakon naporna dana. Pivalo se iz duše i srca  i  spremali za dernek  di bi se okupljali i svak je “gonija” svoju pismu. Nije bilo žirija ni nagrada, po pljesku prisutni dobro bi se znalo ko je najbolje zarera. Danas osta Rera na starijim koji još uvik pivaju i čuvaju Reru od zaborava. U Vrpolju je lipo bilo vidit starije u narodnoj nošnje Cetinske krajine i poslušati kako još uvik slažu glasove i čuvaju Reru od zaborava.

 

%d blogeri kao ovaj: