STRIC DUJO

STRIC DUJO


Zvizdan prži iz dana u dan, škola je završila, ali obaveze svakodnevnice ostaju. Igre nikad dosta dok mater ne naredi štogot, to je ka sveto pismo, mora se uradit pa se ti poslin igraj, kazala bi i nastavila svoje posle radit.
Tako je i bilo, jer kad te nauči da slušaš nema tu ni kombinacije ni krivine. Jednom riči, posa će uteć, intrada je u pitanju, triba kumpire okopat i zagrnit, polit lozu, pokosit travu i utrat u kuću, krave spratit a ako sve ispane kako triba kad bude dva tri prsta sunca zaletili bi se i bacili na male branke do mrklog mraka pa i po mraku se moralo zgotovit kad bi zagustilo.
Nije bilo sve to teško izdržat i čitavi dan crnčit. Glava je cili dan bila u balunu,  samo smo mislili na trenutak kad ćemo poletit do ledina i svi skupa zaigrat na baluna.  Ko da smo taman ustali iz kreveta odmorni, ni traga umoru, to je bija gušt za koji smo živili iz dana u dan.
Jedne večeri kad san uša u kuću na večaru mater mi govori: 
-Sutra ćeš se dignit zarna i otićeš u Split po strica Duju i vrati ćete se zajedno s Fićom, doće zašalovat crnu jamu.
-Ulila san ti 10 litara vina pa ćeš mu ponit.
-Nevoseljka iđe u sedan pa ćeš snjon do Ravni njiva di tribaš izać.
-Reči vozaču da ne zaboravi, da te ne odveze doli niže do Jugoplastike, biće ti više za odat.
Neme druge nego leć i ujitra na Nevoseljku i u strica na Brda.
Mater je spremila demejanu vina u pletenu torbu i nešto sitnarije, krenija sam na vrime  da ne bi zakasnija.
Jutro je svježe ali već sunce najavljuje svojim zrakama da nas čeka  još jedan zvizdan. Pješačeć do stanice već pomalo osjećam težinu pa pribacujen torbu čas u jednu čas u drugu ruku.
Dolaskom na stanicu već je znoj počeja probijat, ali da se izdržat, saće autobus pa ću  odmorit kad siden.  U autobusu je većinon stariji svit sa torbama, mirisi tila i domaće suvarine su se spojili u neugodan zadah koji me dočeka na ulasku u autobus.
Stiže kondukter i kažen mu daću u Split, napominjen mu da mi stane na Ravnin njivama. Uzbuđen san, a kako nebi bija, ne iđe se svaki danu Split.
Već na pravcu priko Dugopolja reste uzbuđenje, sad ćemo povirit ispod tunela i ugledat more, Marjan i Split, a to je već i pomalo priprema da buden na oprezu, brzo će Ravne njive. Prolazimo Klis i niz Rupotine se spištamo u Solin, di je na Širini  stanica ko izlazi u Solinu.
Još malo i eto Ravni njiva di izlazin sa jednim didom koji svoju torbu podiže i okači priko ramena sa štapon. Izlaskon iz autobusa vrućina i prašina me pričekaše za pozdrav. Triba krenit pješke po ure do Neslanovca sa torbon i vinom. Asvalt je već užega, prži i ozgar i odozdal, a svakin korakon demejana se čini sve teža, čvrčki pivaju u svi šesnest.  Nema pomći ni odmora, triba se domoć lada i Neslanovca, di stric čeka ki zapeta puška. Pribaci iz ruke u ruku pa na rame svako malo, ruke pucaju ali nema stajanja. Znoj je dobro probija, majica je već dobro natopljena ali  još malo i eto mene do strica.
Strina i stric čekaju, na stolu ima murtadle i biloga kruva a ima i pomidora. Prava mala nagrada nakon pješačenja i zvizdana, pomalo dolazin sebi a sendvić je nesta u trenu. Popijen sok i spremni smo poć sada sa stričovin Fićon u Trilj. To je sad raj za dušu, umorne noge i ruke.
Oko desete ure stižemo u Trilj di nas čeka crna jama i šalovanje tarace. Dok se oblači u trliš, stric pije kavu i zapali Opatiju, pa na posa sad već po debeloj žegi. Cidi se znoj, čvrčki paraju uši koliko su glasni, al nema druge nego napravit posa pa se privatit lada.
Još jedan dan i zvizdan triba izdržat pa pridvečer na baluna,na male branke.

aj dricaj malo

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.


%d blogeri kao ovaj: