VESNA I DVA TERNCA

MALE I VELIKE PRIČE


Život na terenu ponekad piše čudne priče koje znaju u trenutku prić granicu dobrog ukusa. Kako kažu naši stari: „Šta je prislano ni mački nije dragao!“ a opet ima i oni koji znaju reć: „Ko se zadnji smije najslađe se smije!“ Pošli na teren Ivan i Jakov na izgradnju ceste u zaleđu Splita, Bogu iza nogu, kako kaže stari svit. Rade na održavanju mehanizacije pa na terenu djeluju u paru. Ponekad zna zaiskrit pošto su obojica temperamentni ali se iskre brzo i ugase. Nje lako u ambijentu terenske sobe ostat uvik ladan i miran. Monotonija ubija pa ponekad kavga zna niknit iz ničega. Ka bolje je da se štogot dogđa nego da umiru od dosade. U sumrak se spuštaju na piće u jedini kafić, al zato u kafiću radi „opaka“ Vesna, iz nje iskri jače nego iz kamena živca. S vrimena na vrime zna se dogodit da jaketa zapne za šank pa nikako otić, pažnja je okrenuta Vesni tako da nije bitno di je jaketa zapela. Nije to ni veliki problem kad se ima u džepu i kad grlo nije suvo. Da ne bude monotono Niko i Janko su isto pošli na piće pa se može bacit koja na briškule i trešete. Pokušavaju nagovorit Vesnu i prijateljicu da se nađu sutra popodne na piću. Lome se koplja ma i Vesna ima utakmica u nogan, koliko je samo baraba pokušvalo Vesnu utrat u tisno ali bi ko riba uvik iskliznila u zadnji tren.
Zečić s radija udara ritam a Jakov pokušava zamutit malo vodu nebili Vesna izgubila koncentraciju i uvatila se na udicu. Zapita je da mu posudi kazetu do suta pa će joj vratit kad se nađu na piću.
-Znaš li ti koliko bi ja kazeta tribala imat da san davala svakom?
-Svaki se kleja u materino mliko da će je vratit sutra.
Ma nije priša ima noći tek su se počeli zagrijavat za šankom. Jakov ne popušta već vadi novac u zaminu za kazetu pa ako ne vrati ostaje joj troduplo.
-Nema šanse da još toliko izvadiš.
-Misliš da se sve novcem može kupit i riješit.
Ivan pomalo nacvrckan smije se tom natezanju i još potpaljuje vatru?
-Evo ja ću sutra maloj donit jednu ćikoldu kad se nađemo na piću.
Vesna se smijulji, situacija joj postaje zanimljivija. Jakov zajapurena lica, šta od pića šta od gubitka kontrole nad situacijom podiže cijenu nebili nekako uspija, dok Vesna ima vrimena i iskustva u tim pripetavanjima. Pije se tura za turom, ima se ne pati se. Malo po malo svit se razilazi dok ekipa za šankom pokušava ulovit štogot ali sve iđe na to da će bit po onoj: „ Više sriće drugi put.“ Ipak na kraju Vesna kaže Jakovu:
-Ma evo ti kazetu!
-Nisi ni prvi ni zadnji koji je uzeja pa nije vratija.
-Vratija sutra ili ne, neću uzet nikakve novce.
Smijemo se na tu Vesninu, znajuć dobro da u neku ruku tako i bude. Nakon svega Jakov uzima kazetu ali nije baš sritan jer Vesni nije nište značilo njegovo novčano uvjeravanje. Okrće na drugu starnu nebili koliko toliko ublažija spuštanje na zemlju koje mu je priredila Vesna. Nakon podosta alkohola pokušava izvuć asa iz rukava.
Neopazice Ivanu izvlači novce iz trliša i kaže Vesni da mu sve naplati. Ivan primjećuje da se ekipa smjuji ali mu na prvu nije jasno zbog čega. No, vrlo brzo svaća zbog čega se samo on ne smije, Jakov plaća piće s njegovim kunam. Uzima svoj novce od Jakova i kaže Vesni da mu naplati posebno njegovo piće i prikida zajedničko druženje. Situacija naglo postaje mučna, više nema razgovora iako Jakov još inzistira da sve platii. Nema više priče ni smija samo muzika razbij tu mučnu situaciju iz koje više nema nekakvog izlaza. Zajedno odlaze do kuće di su smišteni na spavanje. Dok se vraćaju, svak je u svom filmu, Ivan vrti priču po gavi i pada mu na pamet neslana šala kako će vratit Jakovu milo za drago. Izlazeć iz auta svak pritiska dugme i zaključava vrata, ali Ivan svoja vrata ne zaključava, malo zastane te nakon ulaska trojke u kuću na brzinu se vraća do auta, uzima kazetu i zaključaje svoja vrata. Vrlo brzo je svak u svom krevetu pod dojmom jedne večeri koja je bila ugodna a završila je neugodnom tišinom. Jutarnje buđenje i mamulik su normala, ništa nepoznato, već će se to u radu razbit i razbistrit . Ivan se budi i čuje iz kužine nekakvu raspravu, prisjeća se sinoćne priče. Za nekoliko trenutaka u sobu ulazi Jakov i ozbijnim tonom kaže Ivanu:
-Ajde vraćaj kasetu.
-Ma kakvu crnu kasetu? – Ivan će onako još ka iz polusna.
-Ajde, ajde, šta je bilo bilo je, znan da si uzeja kasetu i vrati mi je.
Ne popušta Jakov ali sad je situacija pod kontrolom Ivana i onako ozbiljno povisuje ton da bi zvučalo dojmljivije na Jakova :
-Ma kakvu crnu kasetu zar ti nije bilo dosta ona glupost od sinoć.
-Sad još i nastavljaš.
-Na kraj krajeva, jesi li siguran u onu dvojicu da ti je nisu uzeli koristeći našu trzavicu.
Ivan natraje Jakovu na krivi trag i dovodi gau situaciju da više nije baš siguran ko bi moga bit lopov. Razmišljajući pomalo i sam shvaća da je u igri i ostatak ekipe koji je vrlo lako moga iskoristit situaciju. Priča od sinoć se nastavlja s tim da su karte drugačije izmišane i podiljene. Jakov vrti film od sinoć i osjećaj mamurluka se dodatno miša s osjećajem gubitnika. Poslin podne će ponovno do Vesne na dogovoreno piće, svak sa svojim obećanjima od sinoć.
Čitavo prije podne Jakov se vrti ko riba na gradelan, iđe od jednog do drugog i pokušava utvrdit di mu je kaseta al sve manje zna i sve više nepoznanica ima. Ivan ga je još u takvoj situaciji uspija uvjerit da je sigurno neko od ove dvojice iskoristija trenutak i situaciju koja se izrodila. Nesiguran i frustriran kako se približava vrime za kavu s Vesnom gubi kontrolu i samopouzdanje a dobro se sića kako je sinoć vadija silne novce za kaparu. Istraga se privodi kraju bez da je naša krivca. Dok polazimo na piće Jakov razmišlja kako doć i reć da nema kazete. Nema vele razgovora tek Ivan kaže Jakovu:
-Stani mi pokraj dućana da kupin ćikladu.
-Ma odnije đava ćikoladu neću za ludosti stajat – nato će Jakov.
Ivan dobro zna zbog čega Jakov neće stat kod dućana i nije ga vele briga, samo čeka trenutak kad će doć do Vesne da vidi reakciju Jakova i Vesne.
Ugledavši nas Vesna nas osmjehom pozdravi. Sidamo s Vesnom i prijteljicom i Jakov tužnim glasom reče Vesni:
-Neman ti kasete, neko mi je ukra.
A Vesna će ko iz topa, dobro znajuć šta se sinoć dogodilo:
-Ivan ti je ukra, sto posto!
-Ma nisan ja ukra – brani se Ivan s pobjedonosni smješkom na usnama.
Uto Vesna odlazi s prijateljicon na Wc a Ivan vadi kazetu iz džepa pa je daje Jakovu i kaže mu:
-Evo ti kaseta!
-Zapanti, piće se ne pije s čovikon ako mora razmišljat oće li mu ukrast novce i radit od njega budalu.
Uzima Jakov kasetu bez riči, pomalo posramljen, svaća pogrešku.
Nakon povratka cura iz Wc Jakov daje kazetu Vesni a ona će pobjedonosno:
-Jesan ti rekla da ti je on ukra kasetu!